Artičoka

Probudim se ranije od 7,

Tada često kroz prozor gledam,

Grad miriše na jutarnju rosu,

Na razdeljak očešljam ja kosu,

Stavim šešir, sivi šal na vrat,

Sa komode uzmem džepni sat,

Nakanim se trgovini sići,

Tamo velim: ‘Bro jutro mladići!

Ovi mladi što su, ništa ni da kažu

Jedan nosi bradu, drugi tetovažu

Izbušili uši, nije ih ni sram

Al kad ih vidim kako ćute znam

U očima zasija mi plam

Ovaj svet se okrenu za čas

Ovi mladi ne haju za nas

Nikada ih nisam upoznao lično

Možda su spijuni ili nesto slično

Pa provirim ja kroz njine brave

Da oslušnem dal zavere prave

Moja zena Vera mnogo ih se plaši

Ona čvrsto misli da su drogeraši

I kada ih sretne obuzme je strah