Artičoka

Neki drugi čovek neki ćutljiv stranac

U ogledalu stoji kao santa leda

I ništa ne priča ništa i ne radi

Tek kroz hladno staklo ka meni gleda

Neka mračna lica, neki čudni ljudi

Vuku umorno noge, mrmljaju za sebe

Niko i ne priča, niko i ne pleše

Ovaj grad je prazan odkad nema tebe

Ovi mladi što su ništa ni da kažu

Ustvari ovaj grad je prazan odkad nema tebe

Ulice zude da ih razbudi tvoj hod

Ustvari ovaj grad je prazan odkad nema tebe

Osuđen na propast ljudski rod

Kao noćna straža, dosledno i nemo

Odlazimo stalno na mesta gde si

Nekada pršla, gubimo dane

Uzalud čekamo da se nešto desi

Ovde vazduh je gorak

I u svima je jad

ova svetla su tamna

ovo nije moj grad.

Ovde svaki je korak

kroz jamu je pad

ove su ulice tvrde